Finansije i Osiguranje - Srbija

Ko je neuredni dužnik

Svi korisnici neke od kategorija finansijskih usluga koji svoje obaveze nisu izmirili u roku od 60 dana u Kreditnom birou se vode kao neuredni dužnici.

Podaci iz Kreditnog biroa su apsolutno tačni i precizni jer većina institucija dnevno dostavlja potrebne podatke. Istovremeno Kreditni biro možemo nazvati i „čuvarem naših novčanika” jer nas čuva od prezaduženosti.

Podaci o nastaloj docnji čuvaju se tri godine nakon poslednje prijave docnje Kreditnom birou, odnosno nakon izmirenja ugovornih obaveza. Ovo znači da su vam šanse za korišćenje neke od finansijskih usluga u naredne tri godine maksimalno smanjene, odnosno da u većini slučajeva banka neće hteti da vam odobri kredit, pozajmici ili karticu.

Da pojasnimo, odluku o odobrenju usluge ili odbijanju ne donosi Kreditni biro, već banka, odnosno finansijska institucija. U ovoj ne postoje podaci o vašim prihodima, niti postoji mogućnost uvida u stanje na vašim računima, tako da Kreditni biro ni ne može učestvovati u donošenju odluke o odobrenju (odbijanju) nekog zahteva.

Banke (finansijske institucije) obavezne su da pri odobravanju neke usluge procene kreditnu sposobnost građana, kao i kategoriju klijenta da je je uredan ili neuredan platiša, a to je upravo ono što je svrha izveštaja iz Kreditnog biroa. Praksa banaka je pokazala da se plasmani neurednim dužnicima ne odobravaju. Dakle sve one koji imaju registrovane aktivne ili izmirene docnje odbiće banke ili finansijske institucije.

Odstupanje od ove prakse može da se desi u slučaju da je izveštaj Kreditnog biroa pokazao da je u pitanju materijalno beznačajna docnja (na primer do 1.000 dinara), jer su pojedine banke spremne izaći u susret klijentu i odobriti plasman – ovakve docnje su najčešće rezultat neusklađivanja sa kursom pri uplati obaveza.

U svakom slučaju potrebno je znati da banka ima diskreciono pravo da odobri ili odbije neki zahtev.

Šta treba raditi u slučaju grešaka u izveštaju

Jedan od problema koji se može javiti su greške u Kreditnom birou nastale kao rezultat pogrešnog izveštavanja banke i to najčešće neblagovremenim dostavljanjem podataka o promeni statusa u kreditnoj istoriji klijenata. Ukoliko vam se desi da imate problem pri odobravanju nekog novog kreditnog zaduženja, samo izmenu podataka u izveštaju moraćete sami inicirati.

Zahtev za ispravku – dopunu, dobijate uz „Lični izveštaj” na šalteru banke i (ili) Kreditnom birou UBS. Zahtev za ispravku se ne plaća. Ukoliko je takav zahtev opravdan, banka ili drugi poverilac koji je Kreditnom birou dostavio netačan podatak, dužan je da izvrši korekciju najdalje u roku od 15 dana (u praksi se najčešće to sprovodi već u roku od tri dana). Inače, sve izmene podataka izvršene u bankama u toku dana (otplate kredita, izmirena docnja, itd.) iskazaće se u izveštaju Kreditnog biroa narednog dana od dana dostavljanja tih podataka od banke ili drugog pružaoca usluge.

Centar za zaštitu korisnika

U slučaju da banka i pored opravdanosti vašeg zahteva za izmenu podataka ne postupi po istom, možete se obratiti Centru za zaštitu korisnika Narodne banke Srbije.

Ovakvih situacija trebalo bi biti sve manje jer je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisana obaveza banaka o redovnom izveštavanju klijenata o dospelim neizmirenim obavezama, što doprinosi našoj većoj finansijskoj odgovornosti kao i smanjenju pogrešnog izveštavanja Kreditnog biroa.

Kakvu korist imamo od Kreditnog biroa

U vremenima kada nas na sva vrata trese finansijska kriza, ponekad je zaduživanje kod banaka jedina opcija da rešimo neke životne stavke. Iako svi želimo da nam niko ne ugrožava privatnost, upravo postojanje ovakve institucije može dovesti do smanjenja cene bankarskih proizvoda – što je manji rizik banaka i finansijskih institucija pri kreditiranju, to je veća mogućnost stabilizacije tržišta. S druge strane, u ovakvim odnosima svakako uredne platiše ne mogu biti oštećene, jer banka ceni urednost svojih klijenta kako kroz povoljniji tretman u odobravanju kredita, tako i kroz uslove pod kojima se krediti odobravaju.